Nakon što je saznao da će mu otac preminuti od kancera, Vladimiru je gotovo čitavo telo zahvatila psorijaza.

Vladimir Kecić pre dvadesetak godina dobio je blaži oblik psorijaze na laktovi i kolenima, ali on tome nije pridavao mnogo značaja iako je znao šta je to jer su mu baka i otac bolovali od iste bolesti. S obzirom da je našao novi posao, njegove misli su bile usmerene pravcu dokazivanja a ne bolesti.

- Dve-tri godine nakon toga se desilo da mi se razboleo otac i dobio karcinom pluća. Bukvalno preko noći saznao sam da njemu nema spasa i da je kraj jako blizu. To je uticalo tako na mene da sam u roku od par dana bio osut od glave do pete - počinje priču Vladimir za 24sedam.

Na početku su se pojavile bubuljice koje su se spajale i širile.

- A onda je došlo do toga da mi je između 60 i 70 odsto kože bilo zahvaćeno time, a kasnije i mnogo više! Ali opet nisam obraćao pažnju na sebe jer sam gledao oca i smatrao sam da znam da je psorijaza i da ću to rešiti. Ni svestan nisam bio do kakvih posledica može da dođe u budućnosti... kada mi se otac upokojio krenuo sam da se pozabavim svojom bolešću. Prema rečima lekara prekasno, jer su me bukvalno u ćebićima odneli na VMA pošto nisam bio u stanju da hodam! - priča ovaj mladić.

Koža mu je bila upaljenja i tadašnja procena lekara je bila da je bio životno ugrožen!

Zahvaljujući lekarima sa VMA uspeo je da se vrati u nekakvu normalu, ali mu je rečeno da sa tadašnjim lekovima ne može da dođe do nivoa da funkcioniše kao drugi ljudi.

- Sem lica bukvalno kompletna koža mi je bila u upalnim procesima. Ja do toaleta nisam mogao da odem! Tuširanje je bilo nemoguće, a bilo koje pokretanje je meni stvaralo bolove. Problem kod psorijaze je da to što se dešava spolja, tako je isto i unutra - priča on i dodaje da to nije samo kožno oboljenje već utiče na kompletan organizam.

Što se tiče unutrašnjih problema imao je tahikardiju i visok krvni pritisak, a još uvek pije lekove za ove bolesti. Uz to je imao i povišen šećer.

Kao glavnog krivca za naglu pojavu psorijaze po gotovo čitavom telu, Vladimir vidi stres zbog bolesti oca.

- Neki kažu genetika, ali ima ljudi koji imaju genetske predispozicije za psorijazu, a nikada do nje ne dođe jer ne dođe ni do tog stresa, kao i pada imuniteta da bi se to ispoljilo. Dva odsto stanovništva boluje od psorijaze, a od njih samo par odsto dođe u situaciju u koju sam ja došao. Uglavnom ljudi prolaze sa lakšim oblicima - objašnjava on.

Na pitanje šta mu je bilo najteže on kaže da mu je sve bilo teško, a skoro da nije ni spavao noću.

- Sem tih nekih fizičkih stvari veliki je problem psiha. Mnogi pacijenti sa psorijazom porede sebe sa onkološkim pacijentima. To je nemerljivo, ali subjektivni osećaj je kao da bolujete od neizlečive bolesti. Što dovodi do depresije, suicida ili uvlačenja u nezdravi život poput alkoholizma i narkomanije. Jer ne vidite izlazi iz čitave priče - objašnjava on.

Nakon dva meseca mučenja u najtežem stanju, gde je primao čak i citostatike zbog psorijaze, on preko lekara sa VMA saznaje za inovativne biološke lekove. Međutim, bio je u placebo grupi koja nije primala pravi lek.

- Kada su krenule da se rade studije za završne faze za ispitivanje pojedinih bioloških lekova, zvali su me sa VMA i pitali da li bih prihvatio da budem u toj studiji. Ja sam oberučke pristao. U tim studijama postoje placebo grupe, a niko ne može da utiče na to da li ćete upasti u tu grupu ili ovu koja dobija terapiju od početka. Nažalost, kada sam krenuo sa studijom nije se desila nikakva promena. Niko nije znao ko je u placebo grupi, čak ni lekari. Posle nekoliko meseci sam razmišljao da na mene lek ne deluje. Kada je prošlo četiri meseca svi smo primili lek! I u roku od nekoliko nedelja dešava se čudo! - priča on.

Naime, sve promene koje je imao na koži počele su da se povlače.

- Istog trenutka kada su se povukle promene, ja sam ojačao i postao drugi čovek! Čuo sam za primer pacijenta koji je od udara adrenalina i euforije krenuo da radi sklekove pred lekarima! Jednostavno vam se život promeni u kratkom periodu gde iz bezizlaznog stanja dođete u situaciju da vam se desilo čudo! I onda shvatite da nismo svesni koliko zdrav čovek treba da bude srećan! - kaže Vladimir.

On je već 10 godina na terapiji, a inovativne biološke lekove prima jednom mesečno ili tromesečno, u zavisnosti od proizvođača.

- Ta terapija vas stavlja u položaj da možete da funkcionišete, radite sve normalno i zaboravite na tu bolest - dodaje on.

Vladimir objašnjava da nekoliko meseci, dok je imao najizraženiju psorijazu, nije imao društveni život.

- Ali tada je možda bilo i lakše nego sada. Koliko društvene mreže imaju benefite, toliko odmažu nama kao pacijentima. Tada se znalo da je psorijaza samo kožno oboljenje. Pojavom društvenih mreža i jurenja za klikovima došlo je do senzacionalističkih naslova. Tako sam imao neprijatno iskustvo da su čak i moje fotografije iz tog najgoreg perioda osvanule na internetu sa naslovom "Bolest koja jede meso je došla u Srbiju" - priča on.

- Rekao sam im:"Ljudi nije fer". Zašto nije fer? Jer sutra ćete sresti nekoga ko ima psorijazu i jednostavno ćete se udaljiti od njega. Dešavalo da odem na plažu, a dete prilazi jer mu je pala lopta u blizini. Dete dolazi do mene, a majka kad je videla u kom sam stanju počela je da ga zove da se ne približava - objasno je Vladimir.

Ipak, tada je shvatio i ko su mu pravi prijatelji jer ljudi iz njegove okoline nisu se plašili.

- Ali problem je kod tinejdžera, a to sam čuo sa hiljadu strana, da ih jednostavno društvo odbacuje i naziva pogrdnim imenima... To ostavlja trajne posledice a tom nekom tinejdžeru svašta pada na pamet, pa i suicid - upozorio je Vladimir.

Izvor teksta: 24 sedam

Tretirajte psorijazu ozbiljno!