Уколико је променама захваћено више од 10 одсто коже, пацијенти се не могу лечити само локалном терапијом, већ морају да добију и системску.

Псоријаза је често, хронично, запаљенско обољење коже које се у Србији, као и у већини земаља Европе, дијагностикује код око два одсто грађана. Зоне које су најчешће захваћене променама су кожа поглавине, лактови, колена, лумбални предео, потколенице. Међутим, обољење може захватити и друге зоне, а у најтежим случајевима је захваћена и читава површина коже. Често су захваћени нокти – и на шакама и на стопалима. На кожи су основне манифестације црвенило (еритем) и њено љускање (сквама).

Професор др Милош Николић, дерматовенеролог, наглашава да око 30 одсто оболелих од псоријазе може имати и запаљење зглобова, такозвани псоријазни артритис. Поред ових здравствених проблема, пацијенти често имају и такозване коморбидитете као што су гојазност, хипертензија, дијабетес, хиперлипидемија (повишени ниво масноћа у крви), што све може бити комбиновано у такозвани метаболички синдром. Пацијенти такође могу имати и запаљенске болести црева.

– Због свих ових коморбидитета, који су израженији код особа са тежом формом псоријазе, пацијенти живе четири до седам година краће од људи који немају те тегобе. Дијагнозу псоријазе потребно је поставити што раније и одмах започети одговарајуће лечење. Уколико је променама захваћено више од 10 одсто коже, пацијенти се не могу лечити само локалном терапијом, већ морају да добију и системску терапију. До пре петнаестак година, системска терапија се састојала од лекова који се користе већ 30 до 70 година и дуго није било нових терапијских модалитета. Ова, такозвана конвенционална терапија, може имати добре ефекте на клиничку слику. Такође, одређени видови могу деловати и на генерализовано хронично запаљење у организму, али, релативно често, конвенционална терапија има одређене нежељене ефекте. То значи да може негативно утицати, на пример, на јетру, метаболизам липида, крвни притисак, а неки видови терапије могу додатно исушивати кожу, доводити до појачаног опадања косе… – наглашава др Николић.

Све ово нарушава свакодневицу пацијената, тако да је установљено да је њихов квалитет живота лошији него код оболелих од дијабетеса, астме, па чак и од малигних болести.

– У последњих 15 година, а од 2019. и у Србији, доступна је такозвана биолошка терапија. Она делује циљано на молекуле који су кључни у патогенези псоријазе. На тај начин, биолошки лекови доводе до регресије промена на кожи, а без значајних нежељених ефеката. За умерене и тешке облике псоријазе, поред конвенционалне системске терапије која је већ деценијама у примени, биолошки лекови се дају о трошку Републичког фонда ѕа здравствено осигурање, али и даље велики број пацијената непотребно пати од озбиљних симптома и знакова псоријазе. Биолошка терапија у високом проценту чак потпуно чисти кожу. Комфорно се примењује, као поткожна ин‌јекција једном месечно или једном у три месеца. Иако је увођење два биолошка лека о трошку РФЗО-а пре три године значајно побољшало исходе лечења и квалитет живота болесника с псоријазом, ми у клиничкој пракси све чешће уочавамо потребу за новим терапијским опцијама и надамо се да ће нашим пацијентима ускоро бити доступна још два савремена биолошка лека, ширег механизма дејства и веће ефикасности. Сада се у Србији биолошким лековима лечи око 600 пацијената, а процењује се да би требало да се лечи око 2.500 особа – напомиње др Николић.

Дерматовенеролошка секција Српског лекарског друштва (СЛД) почела је спровођење пројекта чији је циљ унапређење лечења пацијената са псоријазом у Србији, под слоганом „За живот без псоријазе“. Овај пројекат је подстицај оболелима од псоријазе да се обрате лекару и разговарају о могућностима лечења. Процењује се да је у Србији постоји око 140.000 пацијената с псоријазом.

– У оквиру пројекта спроводе се бесплатни прегледи пацијената с псоријазом у општим болницама. Уз дерматологе из општих болница, прегледе обављају и професори из универзитетских клиничких центара. Циљ је да што више пацијената буде прегледано, као и да се подигне свест у јавности, међу пацијентима, али и међу лекарима, да особе с псоријазом данас имају приступ већем броју терапијских могућности него икада раније и да сваки пацијент треба да тежи ослобађању од симптома псоријазе. Ако пацијент добије адекватну терапију, болест се може ставити под контролу и компликације се могу спречити – напомиње наш саговорник.

Терет болести с којом се носе оболели од псоријазе су промене на кожи, могуће промене на ноктима и зглобовима, коморбидитети, али и емоционална патња. Ови пацијенти су стигматизовани. Захваћеност посебних регија псоријазом као што су нокти, капилицијум, шаке, стопала, генитални регион, доводи пацијенте у самоизолацију и анксиозност. Многи од њих постају депресивни и сами себе изолују, јер се међу лаицима понекад верује да је псоријаза заразна. Поред пацијената, проблемима које носи ова болест оптерећени су и њихова породица и околина.

– Адекватним и правовременим лечењем особа са умереном и тешком псоријазом, превенира се појава коморбидитета и поправља квалитет живота и пацијената и њихових породица – закључио је др Николић.

Izvor teksta: Politika

Tretirajte psorijazu ozbiljno!